Euro, Dolar i Život

Imaju li neke veze euro, dolar i život?

Da imaju, potpune su suprotnosti, tj. trisuprotnosti i uništavaju jedno drugo.

Veruje li euro da mu je dolar stvarno prijatelj. Pa čak i to da su im interesi isti. Ako i dodje do novog velikog rata to će biti izmedju roditelja i deteta, izmedju eura i dolara. Ne razumem se u brojeve i ne pratim ih, a oni koji to rade ako budu računali videće da je sve ovo predigra dolara za osvajanje eura. Funta to predoseća i zato se povuka od eura, na kraju krajeva ona je i praroditelj dolara i mudro se povukla od gubitnika. Euro nema ni jedan razlog da ne bude u dobrim odnosima sa rubljom osim što to ne odgovara dolaru. Kada će euro shvatiti ko mu je stvarni neprijatelj? Mozda je za njega već i kasno. Dinaru je u interesu da gleda svoja posla i da se ne meša u ovu porodičnu intrigu izmedju eura i dolara. Pošto sve ima cenu onda treba platiti najmanju, a najmanja cena je nemešanje.

Nego važnija stvar od ovaga je šta su naša posla? Naš glavni posao je da kao narod preživimo i da postojimo što duže. Dakle „naša posla“ je život. Ovaj svet je ustrojen da sve nastaje i nestaje. Toliki narodi su postojali, o nekima više nema ni traga, ni jedan narod nije izuzet od ovog procesa Univerzuma. Trajanje i postojanje jednog naroda - bilo kog, po prirodi stvari, se neće dogoditi, potrebno je da narod na tome aktivno radi. Isto je i sa čovekom, čim ne koristimo neki deo našeg bića, telo, um, mozak i dr. taj deo odmah počinje da se umanjuje i vremenom nestaje. Nije pitanje da li ćemo nestati, to je izvesno! Pitanje je koliko ćemo se odubreti nestanku? Za život jednog čoveka to je pedeset ili sto godina, a koliko je to za život jednog naroda – ne znam. Ono što znam je da ako je stvarno istina da smo toliko star narod onda je jasno da je to mnogo manje nego za one koji su mlad narod. Starost je dokaz da je neko dugo bio vode u ovom svetu, a ne i da će biti još dugo.

Šta su zapravo naša posla? Ako je to život, onda dakle prvo sve ono što direktno doprinosi životu. Kada posmatramo jednog čoveka, jednu bilju ili jednu životinju. Prva i najvažnija stvar koja se direktno tiče života jeste disanje. Za čoveka je to vazduh. Kako naroda nema bez čoveka onda je i za narod važan vazduh. Sledeće što je važno za čoveka da bi bio živ jeste hrana, da se hrani zdravo, od sve hrane voda je najvažnija. Sledstveno ovome i za narod sledeća važna stvar je zdrava voda i hrana. Za čoveka je dalje važno da se kreće, da bude na sigurnom, da mu bude toplo kada zatreba. Da bi se kretao i imao hranu čoveku je potrebna zemlja, prostor gde će se kretati i gde će nalaziti hranu. Oni koji misle da se hana nalazi u supermarketima varaju se. Hrana se nalazi na njivi, u šumi, u vodi, u vazduhu. Da bi nam bilo toplo potrebano nam je sunce ili drvo ili gas ili ugalj a to je sve direktno povezano sa zemljom. Dakle, da bi čovek postojao potrebno mu je da diše, da jede, da pije vodu, da se kreće, da ima zemlju, da mu bude toplo i da ima sklonište (pećinu, stan, vilu sve jedno). Ovo isto treba i svakom narodu – zemlja na kojoj živi sa koje se hrani, pije vodu, greje, sklanja, diše.

Nadam se da ste ovo već sve znali, šta je tu novo? Nije novo ništa, sve je već staro nezgodno je što smo to zaboravili i što to treba stalno ponavljati. Nema ekonomskog napretka, nema života čoveka niti naroda ako nema vazduh, vodu, zemlju koji su čisti, ako nema drvo, životinju, pticu, ribu, sunce. Kada pojedinac ima ovo onda će da živi,  a živeće i narod. Ako oduzmete bilo koji od ovih elemenata ugrožen je život, ako oduzmete vazduh, nema života, ako oduzmete vodu nema života, ako oduzemte sunce nema života, ako oduzmete hranu nema života. Ovo je ono što zovemo potrebama, tako to zovemo jer je to dirktno, neposredno potrebno za život. Sve ono što nam treba a ne uslovljava život pojedinca ili naroda direktno nije od tolikog značaja.

Za čoveka je od istog značaja da bude povezan sa drugim ljudima, sa svojim precima i sa svojim okruženjem, to je važno i za narod. Da bi bili povezani potrebno je da se sporazumevamo, razumevamo i za to nam je potreban jezik. Za povezanost sa precima nam je potreno pamćenje, sećanje, za okruženje su nam potrebna čula. Dakle i za narod je potrebno da se brine o svom jeziku, znanju i sećanju.

Ovako bih mogao još dugo da govorim, poenta je u tome da nisu od značaja za naš opstanak ni dolar ni euro ni rublja, od značaja je vazduh, voda, hrana, šuma, životinje, biljke, jezik, znanje, pamćenje, kretanje, spavanje. I nije od značaja ko je taj ko nas vodi, od značaja je kako to radi, da li to vodstvo podržava vazduh, vodu, hranu, šumu, životinje, biljke, jezik, znanje, pamćenje, kretanje, spavanje ili ne. Dakle da li podržava život ili ne?

Ovo su naša stvarna posla, kako da imamo i da bude čist vazduh, zdrava voda i hrana, zdrava zemlja, šuma, biljke, zivotinje, zdravo znanje, pamćenje, kretanje, spavanje. Sve što ugrožava vazduh, vodu, hranu, zemlju, hranu, biljke, životinje, znanje, jezik, pamćenje, kretanje, spavanje ugrožava naše živote moramo da govorimo, pokazujemo i činimo NE. Sve što ovo podržava moramo da govorimo, pokazujemo i činimo DA. Potrebno je da postanemo odgovorni. Sva objašnjenja svi razlozi da Ne bude Da ubijaju nas, i našu budućnost, svi koji to čeine moraju da idu, da ih nema, ne mogu da vode. Ja sam odgovran, Ti si odgovran, Mi smo odgovorni za Da i za Ne.

Mogu se dolar i euro i rublja i svi oni skupa tući koliko god hoće, jedini interes dinara je Da životu. U mojoj bašti ima dovoljno za biljke koje će hraniti nas deset, kada uhvatim sunce biće dovoljno da se greje nas deset, kada dišemo čist vazduh i pijemo čistu vodu živeće nas deset. I tako deset po deset do milin po milion to su naša posla. Onaj ko ovo radi za nas njemu treba reći DA, onaj ko ovo ne radi za nas šta god da govori, kako god da izgleda, ma ko on bio treba mu reći NE.

Ja sam odgovran, Ti si odgovran, Mi smo odgovorni za Da i za Ne. Pravi rat se vodi za odgovrnost, oni koji su odgovorni oni će postojati, oni će trajti, oni će živti, oni koji nisu odgovorni neće ih biti.