Biti povezan!

Biti povezan!

Bi mi neobično kada sam video da reč biti u rečniku srpkoga jezika kao prvo značenje ima bijem i tući, međutim ovo značenje nije od znčaja za ovaj naš naslov. Potom, u istom rečniku Matice srpske, ima niz značenja ili upotreba ove reči: budem i jesam; postojati, živeti, egzistirati; pokazivati se, javljati se kao stvarno, realno; postati, načiniti se; desiti se ... (iz)vršiti se; nalaziti se ... prebivati; imati volju, raspoloženje (za nešto), hteti, želeti; voditi poreko, poticati (od nekoga, od nečega); zasluživati nešto, biti dostojan nečega; trajati, potrajati; trebati, morati itd.

Usmerimo li pažnju na engleski jezik možemo saznati da je glagol to be jedan od najpromenjivijih, možda najprilagodljiviji, kažu da je promenjiv kao jedan od grčkih bogova mora Protej (Proteus) koji je mogao da menja svoj oblik u razna bića i bilo ga je teško uhvatiti, osim ako ga ne držite veoma črvsto.

Veliki broj značenja i sposobnost menjanja i prilagodjavanja omogućava glagolu biti da izmiče, isto kao što čoveku veoma lako izmiče da biva, da bude ono što jeste. Želim da naglasim da kada ovde kažem biti, želim da ti pažnju usmerim na svesnost sebe, na ono što sad jesi. Biti svestan sebe i svega onoga što sada jesi jedan je od najvećih izazova za čoveka, rekao bih oduvek, a u ovo vreme u kojem sada živimo verujem teži i veći nego ikada ranije.

Biti znači znati ko sam, ko nisam, šta sam, šta nisam, kakav sam, kakav nisam, ali ne ja sam Petar – to je samo tvoje ime; isto tako ne ja sam učitelj – to je tvoje zanimanje; takdje ne i ja sam dobar čovek – to je tvoja vrlina. Ko sam stvarno, šta sam stvarno, kakav sam sad stvarno nije niti ono što mislim, niti ono što osećam o sebi – to su misli i osećanja. To nije ni ono što drugi kažu ili misle o meni. Posebno nije ono što bih želeo da budem, kao ni ono što sa bio. Da bih stigao do biti – do bivanja, potrebno je da prihvatim i da kažem Da imenu, zanimanju, vrlini i svemu što me čini i onome što mi je poznato a čini me i onome što me čini a nije mi poznato. Ovo je veliki izazov, toliki da većina neurotičnosti na ovom svetu potiče od toga što nismo spremni ili ne umemo da priznamo sebi sve ono što jesmo, da budemo – jednostavno biti. Tek nakon ugledavanja i pristajanja na ono što jesmo imamo priliku da postanemo (nešto drugo), ali to je druga tema.

Ovde je od značaja da ugledamo koliko je biti koje koristim u ovom kontekstu, u ovom naslovu zapravo puno i složeno i zahtevno. Naravno o ovome govore i ovim se bave sve savremene psihoterapije na svoje načine, kao i sve ezoterijske škole, sve religije ili bolje reći njihova ezoterijska učenja, sve duhovne tradicije od šamanizma do teorijske fizike. Dakle biti je izvanredan izazov za čoveka, a rekao bih i čovečanstvo i ovaj naslov u tom smislu je zapravo izazov.

Povezati, biti povezan, kuda to vodi. Rečnik Matice srpske vodi ka svezati sve zajedno; staviti preko nečega vezujući krajeve, omotati (maramom, zavojem); uviti, poviti, zaviti (glavu, ranu); dovesti u međusobnu (uzroču, logičku, prirodnu i dr.) vezu; dovesti u kontakt s nekim, s nečim, uspostaviti vezu, odnose ... itd.

No na šta se u ovom naslvu odnosi ovo povezan? Biti povezan sa sobom, sa drugima, sa precima, sa svetom, sa priodom, sa biljkama, sa životinjama, sa univerzumom ... biti svestan da smo deo, bolje reći delić. Koliko delić možda najbolje opisuje jedan deo teorijske i kvane fizike koji gleda u proton tj. protone, njihove odnose, kao i čestice i sile koje ih čine. Izgelda da svi i sve je sačinjeno ne samo od protona za koje se veruje da su praktično večni već od čestica koje su drastično manje od protona i koje prožimaju sve postojeće i ne samo to već svaka od njih nosi sve informacije o svemu. Na ovaj način smo izgelda povezani svi sa svim i ne samo to već izgleda da svi imamo informacije o svemu, samo je pitanje koliko su one dostupne našoj individualnoj svesti.

Biti povezan iz nslova odnosi se zapravo na višestruki izazov. Da li je dostižno na ovaj način biti povezan? Izgelda da je odgovr potvrdan, da je dostižno ali ne i lako dostižno. Biti povezan govori o biti sličan više nego o biti različit, govori o biti živ je jedino moguće ako smo povezani, biti povezan govori o tome da smo deo koji služi, a ne kojem služe.

Biti sličan. Toliko se govori o različitosti, ona se toliko veliča da je potpuno zapostavljena notorna istina a to je da smo mi ljudi međusobno toliko slični da je ralika statistički zanemarljiva. Naša svest i pažnja je toliko usmerana na uočavanje razlika da je to danas uzrok ogromne patnje. Biti povezan znači svest i pažnju usmeriti na ono što jeste, a to je da smo svi toliko slični (izbegavam da kažem isti mada to mislim jer proton je proton u meni, tebi, žirafi ili kamenu, sve jedno) da su različitosti zanemarljive – ovo je jedno od onih potrebnih „priznati ono što jeste“, jedno od onih biti bez kojih ni čoveku ni čovečanstvu nema rasta i razvoja već samo patnja i propast.

Biti povezan za nas, za čoveka, ima veću vrednsot od života. Ako treba da biramo između života i biti povezan biramo biti povezan jer ostati ne povezan znači sigurnu smrt. Naravno i na sreću, o ovome se ne odlučuje na skupštinama, to je odlučeno u stvarnoj stvarnosti i to su nam darovi naših predaka. U drevna vremena, a i danas u nekim oblastima življenja čoveka, biti isključen iz zajednice značilo je sigurnu smrt i stoga je čovek bio spreman da učini sve što je potrebno da bi ostao u zajdnici. To je ono što je spremno svako dete da učini da bi pripadalo porodici. Toliko smo usmerli svoju pažnju ka individualnosti i proglasili je izrazitom vrednošću da zapravo veliki brij ljudi živi sa veoma teškim bolom i patnjom koju opisuju kao osećaj da ne pripadaju nigde. Ljudska skupština, parlament ili kolektivni ego donele su odluku da je individualnost vrhunac egzistencije čoveka i potpuno zanemarili istinu da smo nerpekidno i zauvek povezani i da težnja da budemo nepovezani je tažnja ka smrti. Ovo je takođe veliki izazov za priznati ono što jeste, bez kojeg takodje nema rasta i razvoja već nam sledi patnja i propast. Ovde sam više nagalsio psihološke, duševne aspekte biti zajedno, a o vizičkim aspektima nema potrebe ni govoriti, npr. mogla bi neka skupština doneti odluku da gravitaciju ne treba uzimati u obzir, da čovek može da živi i bez gravitacije.

I služiti. Čemu služiti kada mogu da platim da mi služe. Čemu služiti kada imam moć da naredim da mi služe. Čemu služiti pita ego kad sam veći od svakoga i svega drugog? Služiti svemu što je veće, a gotovo sve je veće. Stariji brat je veći od mene, roditelji su veći od mene, reka je veća od mene, drvo je veće od mene, zemlja je veća od mene i mesec i zvezde i šuma ... i sam sam veći od mene samo toga nikako da se setim niti da vidim. Sve je veće od ega, on jednostavno jedva da i postoji. Eto postoji tek toliko da ne mogu da kažem - nema ga. I treba da postoji i treba da ga ima i treba da prizna ono što jeste a to je da je tu da služi a ne da mu služe. I ovde je uzrok ogromne patnje i nesreće čoveka i čovečanstva da rasta i razvoja neće biti već samo sigurna propast ako se ovo ne prizna.

Eto, kad kažem biti povezan ovo su neke od mojih asocijacija, značenja, uverenja, težnji. Nadam se da će nas biti sve više koji osećaju potrebu da budu povezani. Verujem da je moja služba ovde tome.

Biti povezan v.s. mislim dakle postojim.

Samo refleksije na svetove

Mislim, osećam, doživljavam, sanjam, maštam, reagujem, govorim, ćutim, krećem se, mirujem, čujem, vidim, dodirujem, živim, umirem, hranim se, dišem. Eto, sve su ovo uzorci stvaranja ovog sajta, a pravi, pravi razlog je susret sa strahom. 

Nomen nescio versus Ego ili onaj čije ime nije poznato protiv Ega.